Propisi za traženje azila

Asylregler – bosniska/kroatiska/serbiska

Ukoliko tražite zaštitu u Švedskoj, morate podneti zahtev za azil graničnoj policiji pri ulasku u Švedsku, ili nekom od prijavnih ureda Zavoda za migraciju.

Zavod za migraciju Švedske ne može odobriti zahtev za azil koji je podnet ambasadi Švedske. Ukoliko niste u mogućnosti da dođete u Švedsku radi prijavljivanja za zaštitu, možete se obratiti UNHCR-u.

Dablinska uredba određuje u kojoj zemlji članici EU će se zahtev ispitati.

Pročitajte više o Dablinskoj uredbi (na engleskom)

Tražioci azila

Tražilac azila je osoba koja nađe svoj put do Švedske i tu se prijavi za zaštitu (azil), ali čiji zahtev još uvek nije razmatran.

Razlozi za odobravanje boravišnih dozvola tražiocima azila

Švedska je potpisnik Konvencije UN o statusu izbeglica. Ovo znači, između ostalog, da će Švedska ispitati svaki zahtev za azil individualno.

Pojedinačno ispitivanje obuhvata uzimanje u obzir polnog identiteta i seksualne orijentacije podnosioca (to jest, da li je podnosilac zahteva homoseksualac, biseksualac ili transrodna osoba).

Švedska će odobriti boravišnu dozvolu osobi koja je izbeglica u skladu sa Konvencijom UN, a takođe i osobi kojoj je potrebna “supsidijarna zaštita” u skladu sa zajedničkim uredbama EU.

Izbeglica

U skladu sa Konvencijom UN o statusu izbeglica, švedskim zakonodavstvom i uredbama EU, osoba se smatra izbeglicom kada ima osnovane razloge za strah od progona zbog:

  • rase;
  • nacionalnosti;
  • verskih ili političkih uverenja;
  • pola;
  • seksualne orijentacije; ili
  • pripadnosti određenoj društvenoj grupi.

Progon može poticati od organa vlasti u matičnoj državi osobe. Takođe, može biti da organi vlasti ne mogu ili ne žele da ponude zaštitu od progona od strane pojedinaca ili grupa.

Osoba za koju se smatra da je izbjeglica, će dobiti status izbjeglice to jeste status koji je međunarodno priznat i koji se temelji na UN:ovoj konvenciji o statusu izbjeglica i pravilima EU.

Osoba koja ima status izbjeglice, uobičajeno dobije boravišnu dozvolu na tri godine. (Neke osobe koje su tražile azil najkasnije 24. novembra 205. godine, mogu dobiti permanentnu boravišnu dozvolu.)

Osoba kojoj je potrebna supsidijarna zaštita

Smatra se da je osobi potrebna supsidijarna zaštita kada:

  • je u opasnosti da bude osuđena na smrt;
  • je u opasnosti da bude podvrgnuta fizičkom kažnjavanju, mučenju ili drugom nehumanom postupanju ili kažnjavanju; ili
  • je u ozbiljnoj opasnosti, kao civil, da bude povređena usled oružanog sukoba.

Osoba kojoj je indirektno potrebna zaštita, dobija i takav status koji se temelji na pravilima EU.

Osoba koja ima status osobe kojoj je indirektno potrebna zaštita, uobičajeno dobije boravišnu dozvolu na 13 mjeseci. (Neke osobe koje su tražile azil najkasnije 24. novembra 2015. godine mogu dobiti permanentnu boravišnu dozvolu.)

Druga zaštita

U izuzetnim slučajevima tražiocima azila može biti odobrena boravišna dozvola čak i ako im nije potrebna zaštita od progona. Ovo zahteva vanredne okolnosti, direktno povezane sa njihovom ličnom situacijom (na primer, ljudi sa veoma ozbiljnim zdravstvenim problemima ili izloženi trgovini ljudima), koje ukazuju da bi odluka o odbijanju boravišne dozvole bila u suprotnosti sa međunarodnim obavezama Švedske.

Izuzeci od prava na zaštitu

Ako se tokom istrage Vašeg zahtjeva sazna da ste počinili ratni zločin, zločin protiv čovječnosti ili neko drugo teško krivično djelo, ili ako ste sigurnosna prijetnja kraljevini, ne možete dobiti azil u Švedskoj. Ipak, možete dobiti ograničenu boravišnu dozvolu ako se ne možete vratiti u domovinu jer Vam prijeti smrt ili progon

Deca koja traže azil

U skladu sa švedskim zakonom, Zavod za migraciju mora da posebno uzme u obzir najbolje interese za dete. Sva deca koja mogu i žele da se izjasne imaju pravo da to učine i da budu saslušana. Dečji razlozi za traženje azila će se ispitivati individualno, jer oni mogu biti drugačiji od roditeljskih. Kada se ispituju razlozi za traženje azila, predmetni referent mora prilagoditi istragu koliko god je moguće uzrastu, zdravstvenom stanju i zrelosti deteta. Dete ima pravo na pratnju odrasle osobe tokom ispitivanja. To može biti roditelj ili drugi zakonski zastupnik, staratelj i/ili javni branilac.

Pročitajte više o pravilima koja se tiču dece koja traže azil

Pročitajte više

  1. Konvencija UN o izbeglicama (na engleskom)external link, opens in new window
  2. UNHCR (Agencija UN za izbeglice) (na engleskom)external link, opens in new window
  3. Direktiva EUo kvalifikacijiexternal link, opens in new window
  4. Zakon o strancima (na engleskom)external link, opens in new window
  5. Pravilnik o strancima (na engleskom)external link, opens in new window
  6. Dablinska uredbaexternal link, opens in new window
  7. Zakon o privremenom ograničavanju mogućnosti za odobravanje boravišne dozvole u Švedskoj (na švedskom)external link, opens in new window

Last updated: 2017-05-29

Was the information on this page helpful to you?