Tuče kova rodela azil ki Švedska

Till dig som söker asyl i Sverige – romani arli

E Migracija probini to zahtev za azil. Zakoni za ko so šaj te dobini azil ki Švedska pisini ko UN:s konvencija za izbegliče, EU:s zajednička zakonja hem ko švedsko zakoni.

Ko akava lilj informacije ka dobine tu kratko informacija sar o azilno zahtev džala, sar e Migracija posmatrini o slučaj hem taro savo pravo hem dužnost tu sar azilanti isi tut ki Švedska. Ka dobine tu pobuter informacija po nodori, hem kovel tut prilika te te postavine pučibe.

Azilno zakoni

Ki Švedska sa o zahtevja za azil posmatrinenape individualno tari Migracija. E Švedska ka del boravično dozvola tuče kova tano izbegliča jeli so valaniče potreba za zaštitu taro avera razlogija.

Izbeg­liča

Preko UN:s konvencija za izbegliče hem švedsko zakoni tu hijan izbegliča ako tu osetineja bari dar zbog

  • Rasa
  • Nacionalost
  • Religiozno jeli političko verujba
  • Seks
  • Seksualna orjentacija
  • So pripadineja nesavi grupa.

Maltitiranje šaj te avel taro te phuvjake državna ustanove. Šaj isto te ovel so o državna ustanove našti jeli na mangena te den zaštita protiv maltitiranje taro manuša jeli taro grupe.

Odova kova dobini status sar izbegliča normalno dobini boravično dozvola ko trin berš.

Alter­na­tivno zaštitne potrebe

Maltitiranje šaj te avel taro te phuvjake državna ustanove. Šaj isto te ovel so o državna ustanove našti jeli na mangena te den zaštita protiv maltitiranje taro manuša jeli taro grupe.

  • Rizikujineja te kazninen tut mudaribnja
  • Rizikujineja te ove kaznime maribnja, mučiba jeli jek aver ne manušikani jeli uvredno ponašanje jeli kazna
  • Sar civilno manuš ozbiljno rizikujineja te ove povredime zbog ratuvanje.

Odova kova dobindža alternativno zaštite potrebe dobini normalno boravično dozvola 13 masek.

Te rode azil

Te rode azil ki Švedska mora tu te dža lično ki Migracija. Odelenje za prihvatiba prihvatini hem registerini to zahtev uvezi azil.

Tu ka ove slikime hem ka de te otisija. O otisija koristinipe te šaj te dikhelpe dali tu rodnindžan azil ko aver phuv ki Evropa.

Tu ka rese tut jeke asistenteja kova preko pomoč tumačeso ka postavini tuče pitanje uvezi ko tu hijan, sose napustindžan tu ti phuv hem sr putujindžan dži ki Švedska. Tu ka dobine isto pitanje uvezi ti familjarno situacija hem to sastipe. Akava amen čera te pripremina to zahtev za ispitivanje. Tu ka odgovorine ko poviše pitanje uvezi to razlog za azil ko ispitivanje/izjava.

Ako isi tut specialno potreba, naprimer zbog paraliza, znači ako isi tut po slabo funkcije te boravine fizički, psikični jeli intelektualno, odova valani te mothove za Migraciju. Ako ti paraliza čerela slabo te komunicirine sa Migraciju ked rodeja azil isi tut pravo ko pomoč.

Ko odelenje za prihvatiba ka dobine isto informacija uvezi sar o azilno proces funkčujini hem tu ka ovel tut prilika te postavine pitanje. Ked to zahtev za azil ovela registerime tu ka dobine jek privremeno računi za to azilno zahtev. Garav odova računi dok dobineja jek LMA-kartica koja mothoj so tu hijan azilanti.

Mothov ko tu hijan

Te šaj e Migracija te posmatrini dali tu isi tut pravo ko azil valani tu te mothove ko tu hijan hem kotar tu aveja. Naj šukar način te mothove odova tano te de to pasoš jeli lično karta ked rodeja azil. Jek lično dokumentacija valani te ovel ikaldi taro državna ustanove ki ti phuv hem te ovel la ti slika. E slika valani te mothoj to anav, to državljanstvo hem ked tu hijan bihando.

To odgovornost tano te arakhe lilja kola mothovena to identiteti. Ako tu nane tut tuva lična dokumentija ked ka dža ki Migracija te rode azil o asistenti ka zamolini tut te kompliterine to zahtev preko te de so po sigate lična dokumentacije.

Ako tuče pharo te arakhe lična dokumentacije mora ti te mothove za Migraciju so tu pokušineja. Ako isi tut avera dokumentacije kote to identiteti dičhola, na primer vozačko dozvola, izvod od rodženje, drzavljanstvo jeli vojno knižica, valani odova te de. Esavke dokumentacije našti svako pese te mothoj ko tu hijan ama više dokumentacije šaj zajedno te priča tari ti pozadina hem te phuvja te pomožini te čerel to identiteti verovatno.

Ako tu saradžujineja te mothove ko tu hijan isi tut često onda pravo te čere buti dok adžičereja ti odluka.

Tu našti te odlučine koja phuv te posmatrini to azilno zahtev (Dablinsko konvencija)

Ked mekeja to zahtev za azil e Migracija počmini te ispitini dali to zahtev za azil ka posmatrinipe ki Švedska dali ki jek aver EU-phuv. Ako dobindžan viza za, hine tut nesave boravične dozvole, jeli rodindžan azil ko jek aver EU-phuv ko drumo za Švedsku, šaj možda te iranen tut napalal uduri. Akala zakonja isi ki Dablinsko konvencjia. Šaj te čitine pobuter odolestar ko lilj informacija "Me rodindžum azil ki EU – koja phuv ka posmatrini mo zahtev?” (E brošura nane ko sa o čhibja.)

Dok adžiče­reja

Ako to zahtev za azil ka rešinipe ki Švedska ka ačhove akate dok adžičereja jek odluka. Utoku vreme ka ovel tut kontakt sa jek taro e Migracijake prihvatilište. O manuša ko prihvatlište na odlučinena dali tu ka dobine azil dal ina. O prihvatilište pomožini tut sa praktična pitanje sar ekonomi hem smeštaj. O prihvatilište isto ka kontakterini tut ked ka dobine jek odluka, te šaj te dobine informacija so e odluka tuče značini hem so mora te čere.

Važno infor­ma­cija

O prihvatilište ka vičini tut ko jek informacija sastanko ki grupa. Ko sastanko ka dobine informacija uvezi soj šukar te džane sar azilanti. Šaj naprimer te radinipe taro smeštaj, ekonomija hem zdravstvo. Ka dobine informacija taro zakoni, avera ustanove hem taro organizacije kola čerena buti te pomožinen e azilanten. But važno informcija koja koristno tuče utoku vreme dok adžičereja e odluka.

Tu ka dobine but informacija, hem ko odelenje za prihvatiba hem ko prihvatilište. Ponekad šaj te osetine so preterano but informacija dobineja taro jek puti. Šparin odola papirja so dobineja te šaj te čitine e informacija plem ked ka valaniče hem te postavine pitanje aver puti ked ka rese tut e asistenteja.

Ako tu bešeja ko jek taro e Migracijake smeštaj tu onda ponekad ka rese tut e Migracijake manušencar kola čerena buti jeli posetinena o smeštaj. Odola mauša našti te odgovorinen tuče uvezi to azilno zahtev, ali on šaj te pomožinen tut te arakhe odija informacija so tu rodeja.

Adžiče­riba o ispi­tivanje/​​izjava

Šaj te džal but vreme dok dobineja te dža ko isipitivanje. O terminija za adžičeriba zavisini taro manuš dži o manuš.

Ko ispitivanje ka mothove poviše sose tu rodeja azil ki Švedska, so desindžape tuče hem so tu mislineja šaj te desinipe ako tu mora te irane tut napalal ki ti phuv.

Šaj te ove vičime ko poviše sastanci angelder te dobine odluka. Ava ko odola teminija so e Migracija zakažindža tuče. Nane but neve terminija hem odolese šaj te adžičere po više vreme dok dobineja ti odluka ako amen mora te da tut nevo termin.

Obave­stin amen ti adresa

Ako selineja tut utoku vreme so adžičereja odluka mora tu te obavestine e Migracija ti nevi adresa te šaj amen te dola tut ki veza ked o vreme za to ispitivanje jeli avera sastanci. Čitin ti pošta redovno te na promašine važno informacija tari Migracija.

LMA krtica

Ked rodeja zahtev za azil ki Švedska dobineja jek računi za to zahtev. Ko računi isi jek broj kova šaj te de ked kontakterineja e Migracija. Onda ovela po lako za asistenti te arakhi te podaci. Isprilike jek kurko palo to zahtev šaj te dža te le jek kartica ko to prihvatilište. E karica vičinipe LMA-kartica hem tani mesto o računi.

Tu uvek valani te ovel tut tuva e LMA-kartica te šaj te mothove so hijan azilanti hem so isi tut pravo te ove ki Švedska utoku vreme so adžičereja jek odluka. Valni uvek te ovel tut tuva e kartica ked posetineja o zdravstvo te bi šaj te dobine pravo ko odova zdravstveno pomoč so isi tut pravo za po tikni taksa.

Smeštaj

Tu šaj jeli korkori te sredine to smeštaj jeli te beše ko jek smeštaj so e Migracija sredini tuče. Ako isi tut te pare ka platine za smeštaj so dobineja tari Migracija. Ako korkori sredindžan to smeštaj ka platineče ti kirija.

Ako bešeja ko Migracijake smeštaja na isimineja te birine diz/grad hem šaj te desinipe so mora te seline tut utoku vreme so adžičereja. Zapantin so mora te obavestine e Migracija ti adresa ako korkori sredineja to smeštaj.

Tu isi tut pravo ko jek specialno smeštaj ako isi tut specialno potreba. Šaj odova te važini tuče kova isi le nesavi paraliza, bolovin taro fizički jeli psikični nasvalipa, tano HBTQ manuš, khamni jeli phuro. Vačer e Migracija tari ti potreba so po sigate te bi šaj amen te čera naj šukar amenda te arakha jek smeštaj kova bezbedno tuče.

Važno tano sare ko smeštaj te poštujinen jek jeke hem te motoven šukar ponašanje bez obzira naprimer religija, kultura jeli seks. Ako tu do živineja so hijan ne sigurno ko smeštaj valani te obratine tut ki Migracija.

Zdravstvo

Tu kova hijan azilanti isi tut pravo ko hitno pomoč, hitno zubarsko pomoč hem lečenje so našti te adžičeripe. O zdravstvo odlučini kova lečenje tu šaj te dobine. Ako tu mothoveja ti LMA-kartica ka platine tu po tikni taksa ked posetineja o zdravstvo jeli ked leja nesave medicine/lekija. Čhavore hem terne kola tane azilantija po tikne taro 18 berš isi len pravo ko isto bez platno lečenje sar čhavore hem terne kola bešena ki Švedska.

Sa o azilantija ovena vičime ko jek bez platno zdravstveno pregled ko jek dom zdravlje. O zdravstveno pregled na utičini to zahtev za azil. Odova tano tuče te dobine rano pomoč ako isi tut potreba za zdravstvo. Ko zdravstveno pregled dobineja savet za zdravstvo, ponuda za analize hem informacija taro zdravstvo ki Švedska. Mothov aso manuša ako isi tut dajek paraliza, bolest jeli avera muke kova čerela so valaniče specialno zdravstveno pomoč.

O personalija ko zdravstvo na čerena buti za Migraciju hem isi len službeno tanja.

Buti

Sar azilanti šaj te čere butik i Švedska bez radno dozvolu ako

  • To zahtev ka posmatrinipe ki Švedska
  • Tu saradžujineja te potvrdine to identiteti
  • To zahtev smatrinipe ozbilno.

Ako tu phereja akala uslovja isi tut parvo te čere buti.

Ako tu čerdžan buti hem dobindžan negativno rešenje ko to zahtev šaj te predužine te čere buti dok napustineja e phuv jeli dok tu saradžujineja te napustine e phuv. Ako tu dobineja boravično dozvola značini so šaj te te predužine te čere buti.

Šaj te obratine tut ko Biro za nezaposlenih (www.arbetsformedlingen.se/ External link, opens in new window.) te arakhe slobodna buča.

Ekonomsko pomoč

Ako nane tut mogucnost te čere buti jeli ako nane tut e pare šaj te rode primanje. O pare so dobineja valani te resen za maro, šeja hem lična troškovja. Ako dobineja primanje tari Migracija važno te mothove za Migraciju ako ti ekonomija prominipe, naprimer ako dobineja buti jeli ako menineja o smeštaj. Meniba e adresa šaj te značini so o nivo ko primanje ka valani te prominipe. Te mekelpe pogrešna podaci jeli te garavipe podaci šaj te ovel jek prekršaj hem odova šaj te čerel e Migracija te čerel jek prijava ki milicija.

Škola

Sa o azilanska čhavore hem terne isi len pravo te džan ko predškolski hem škola. E opština kaj bešeja odgovorna tane so sa o azilanska čhavore hem terne te ovel len prilika za predškolski hem škola ko isto način sar sa o avera so bešena ki opština. Te olakšine za opštinu te nudini te čhavore jek than ki škola mora tu te odobrine e Migracija te del podaci te čhavoreso anav, datum rodženje, čhib, phuv hem borj predmet za opštinu. Tu isto korkori šaj te kontakterine e opština hem te mothove so mangeja te čhavore te džan ki škola hem predškolski.

Tu kova hijan puno letno šaj te počine te sikljove švedski za stranci (sfi) ked dobineja boravično dozvola ki Švedska. Ali ako mangeja te sikljove švedsko dok adžičerja e odluka isi dosta dobro voljna organizacije hem studie kola pružinena sikljojbe švedski. Puč to prihvatilište kova mogučnost isi te sikljolpe švedski ki diz kaj bešeja.

Dobro voljna orga­ni­za­cije

Ko but dizja naprimer dobro volja organizacije, studije hem črkve aktivitetija za azilantija. E Migracijake manuša šaj te den tut informacija uvezi kola organizacije isi kote tu bešeja. Sa o organizacije nane ko tikne dizja. Puč to prihvatilište ako mangeja te dobine kontakt sa jek specialno organizacija.

Azilno isipitivanje

Ko azilno ispitivanje dobineja uz pomoč tumačeja prilika te mothove poviše taro te razlogija, znači sose rodeja azil ki Švedska. Tu hijan odova kova naj šukar džanel sose napustindžan ti phuv. Odoles važno te mothove sa so desindžape tuče ki ti phuv hem so mislineja ka desinipe ako mora te irane tut napalal. Tu mora te mothove so jedino tuče desindžape, na samo tari situacija ki ti phuv.

E Migracija šaj samo pravo te posmatrini te razlogija ako tu mothoveja sa soj važno ki ti odluka te napustine ti phuv. O asistenti ka pomožini tut preko te postavini tuče pitanja te šaj te džanel odova soj tano važno za to zahtev.

Ako tu isi tut nesave dokumentija jeli aver so podržini ti priča valani te le odova tuva ko azilno ispitivanje. Ako odova valani e Migracija ka predvedini o matrijal.

Buča kola phare te vačeripe

Nesave buča phare te vačeripe ali odova ekstra važno te mothojpe. O asistenti isi le službeno tanja hem ismini samo te mothoj tu so mothodžan za avera so čerena buti te zahteveja. O tumači isto isi le službeno tanja sar o asistenti. Ako valaniče šaj te rode pauza utoku ispitivanje.

Ako tu mangeja jek džuvli jeli murš asistenti mothov odova ko vreme angleder o ispitivanje.

Pravna pomoč

Večina so rodena azil isi len pravo ko javni branitelji. Ako tu isi tut pravo ko javni branitelji e Migracija ka del tut jek školovano pravniko kova ka dikhel to intres hem ka del tut pravno pomoč utoku vreme so e Migracija posmatrini to zahtev.

E Migracija dela hem platini e branitelje, ali o branitelji čerela nezavisno buti prema Migraciju hem avera ustanove. Tu šaj te predložine jeke manuše jeli te želine te dobine jeke džuvla jeli murše branitelje. Mothov odova ko vreme angleder o ispitivanje. Hem ako nane tut pravo ko branitelji so e Migracija platini šaj tu te birine branitelje te le so tu korkori ka platine le.

E tumačesi buti hem uloga

Ko but resiba sa Migraciju prisutno jek tumači kova tumačini odova so vačeripe. Ponekad o tumači bešela ki soba hem ponekad o tumači tano preko telefona jeli monitor. Razmislin so valani te čere pauze ked vačereja te šsj o tumači te resel te vačeri so tu vačerdžan. Adžičer dok ov jeli oj tumačini angleder tu te počmine te vačere pale.

O tumači pratini nesave zakonja. Angleder o tumačiba o tumači valani te del informacija osolduj stranen pi uloga, pi službeno tanja hem o dužnost te tumačini sa so vačeripe ki soba. O tumači tumačini sa so vačeripe, bizo te dodajini jeli te promašini. O tumači valani te ovel neutralno, znači te na mothoj po mišlenje tari politika, religija jeli nešto aver. O tumači valani te ovel nepristrani. Odova znači so o tumači te na mešinipe, te pokušini te pomožini nekas jeli te mothoj so ov jeli oj tani nekasa utoku razgovor.

Ako tu na haljoveja e tumače jeli taro aver razlog na osetineja tut slobodno oleja jeli ola, but važno te mothove. Tu šaj te čhinave o sastanko hem te zamoline te dobine avere tumače. Razmislin te mothove ko vreme ako želineja murše jeli džuvlja tumači.

Odluka

Ako tu dobi­neja bora­vično dozvola

Ako tu dobineja jek boravično dozvola ismineja te beše hem te čere buti ki Švedska. Ked dobineja boravak valani te dža ko porezni ured te pisine tut hem te dobine jek lično broj. Sar dokaz za to boravak ka dobine jek boravično dozvola kartica tari Migracija. E kartica bičhalipe ko to prihvatilište.

Naj obično boravak za odova kova rodindža azil ki Švedska tano privremeno, hem važini jek jeli trin berš.

Te predužine boravak

Ked to privremeno boravak završini šaj te rode preduženje. Važno te rode preduženje angleder to privremeno boravak te isteknini, ali na angleder trin masek.

Šaj te dobine tu preduženje ako idalje valaniče zaštita.

Ako tu dobi­neja nega­tivno rešenje

Jek odbijenica ko to zahtev značini so e Migracija posmatrini so tu nane tut dovolja razlogija te ačhove ki Švedska. Ako tu dobineja odbijenica isi tut duj opcije: tu šaj te prihvatine e odluka hem te irane tut jeli te zaline tut.

Ako tu dobineja odbijenica ko to zahtev za azil dobineja jek odluka za odbacivanje jeli isključenje. Važini normalno 4 berš, taro odova dive so e odluka počini te važini. Ako tu aveja napalal ki Švedska angleder odova vreme šaj te odbacinen tut pale. Tegani nane tut pravo ko nevo posmatriranje jeli podrška tari Migracija.

Pravo za smeštaj hem ekonomsko pomoč završinipe

Tu kova dobineja odbijenica ko to zahtev za azil nane tut poviše pravo za ekonomsko pomoč. Odova važini tuče kova hijan puno letno hem na bešeja zajedno čhavorencar manje taro 18 berš kase tu hijan staratelji. Sa ekonomsko pomoč značini naprimer primanje hem than ko jek taro e Migracijake smeštaja. O pravo završini ked ti odluka za odbacivanje jeli isključenje počmini te važini hem te našti više te zalinipe jeli ked to rok te džace dobro voljno nakhela. Tegani tu valani te napustine e Švedska.

Ako mangeja te zaline tut

Ako birineja te zaline tut tu onda mangeja jek sudo te posmatrini e odluka. Tu bičhaleja e žalba za Migraciju. Mora te resel ki Migracija angleder e odluka počini te važini, kova tano trin kurke taro odova dive so saznajindžan e odoluka. Ako isi tut branitelji šaj ov jeli oj te pomožini tut.

Prvo e Migracija dikhela ti žalba dali valani te promeninipe. Ako e Migracija smatrini so e odluka na valani te promeninipe onda e Migracija bičhali dalje ti žalba ko Migracijako sudo kola ka posmatrinen to predmet. Ako tu na slažineja tut sa odluka taro Migracijkao sudo šaj te zamoline o Vrhni sudo Migracije te posmatrini to predmet.

Vrhni sud Migracije posmatrini samo nesave važna slučaja kola ka oven važna za buduče slučaja. Ako tu dobineja obaveštenje so o Vrhni sud Migracije na ka posmatrini ti žalba e odluka odma počini te važini.

Ako tu promenineja tut hem mangeja te le napalal ti žalba šaj te obavestine e Migracija so prihvatineja e odbijenica. Onda o sudo odpisini ti žalba hem na posmatrini la.

Te irane napalal

Taro odova dive so ti negativno odluka počini te važini šaj te dobine nekoliko vreme te napustine e phuv dobro voljno. Pisini ki ti odluka kozom vreme isi tut te napustine e phuv hem tu korkori hijan odgovorno te napustine e phuv ko vreme. Tu šaj te dobine podrška tari Migracija te irane tut napalal ki ti phuv jeli ko jek aver phuv kaj isi tut pravo te beše. E Migracija šaj naprimer te pomožini tut sa kontaktija ki ti phuv jeli te rezervišinence putovanje.

Nesave manuša šaj hem te dobinen ekonomsko pomoč te olakšinen o start ki pi phuv hem jek deo šaj te dobinen pomoč sa integraciju sar pravno pomoč jeli pomoč te dobinen butik i pi phuv. Puč e asistente uvezi pomoč za ntegraciju ako mangeja pana te džane.

Zabrana te irane napalal

Ako tu na napustineja e phuv utoku odova vreme so pisini ki ti odluka šaj te dobine zabrana te ave napalal. Onda našti te putujine napalal ko Schengen teritorija, Bulgarija jeli Rumunija ko jek period za jek berš. Važno tu korkori te dikhe ked valani te napustine e phuv.

Tu isto šaj te dobine zabrana te ave napalal ako e Migracija mislini so tu na ka irane tut napalal dobro voljno.

Ako dobineja jek odluka za odbacivanje kova odma valani te čerelpe uvek dobineja jek zabrana te ave napalal akate.

Ako tu na sara­džuji­neja

Ako e Migracija smatrini so tu na saradžujineja te irane tut napalal šaj te izgubine to primanje. E Migracija šaj isto te ičeren tut pod kontrole jeli te čhiven tut ko pritvor. Pod kontolom značini so mora te prijavine tut ko nesavo vreme ko nesave thana. Šaj isto mora te de to pasoš jeli aver dokumentacije. Te čhiventut ko pritvor značini so tu ka beše ko jek phandlo than kova našti te napustine.

Ako e Migracija smatrini so našti te odbacinen jeli te isključinen tut zbog so na saradžjuineja šaj e milicija te lel odgovornost te napustine tu e phuv. E milicija isi la pravo te roden tut, te koristinen sila te napustine tu e phuv.

Nevi infor­ma­cija

Ako avela nevi informacija palo so tu dobindžan jek konačno odbijenica, šaj e Migracija te posmatrini dali e nevi informacija čerela so tu našti te napustine. Šaj naprimer e situacija ki ti phuv uli po gore jeli ako tu ozbilno naborsalan. E Migracija šaj korkori te posmatrini jeli palo so tu zamolindžan le te posmatrinen.

Ako mangeja te džane pobuter

Tu ka ove vičime ko poviše sastanci kote ka dobine informacija uvezi nešto soj važno te džane dok adžičereja.

O asistenti ko odelenje za prihvatiba ka mothojče savo pomoč šaj te dobine ked uvezi smeštaj, ekonomia, zdravstvo hem škola za čhavore. Palo so o odelenje za prihvatiba registerindža to zahtev za azil tu ka ove pisime ko jek prihvatilište. O prihvatilište ka vičini tut ko jek grupno informacija hem tu ka dobine lokalno informacija koja važini kaj tu bešeja.

O prihvatilište isto ka vičini tut ko sastanci ked isi nevo nešto te mothoj ko to predmet. Ked ka dobine odluka jek asistenti ka objasnini tuče so značini e odluka tuče hem so mora te čere.

Ako isi tut pitanje šaj te obratine tut ko to prihvatilište jeli te vičine ki služba za korisnike ko telefoni 0771-235 235. E služba za korisnike isi len telefonsko vreme ponedeljak-petak u 08.00–16.00.

www.migrationsverket.se/asyl

Ko www.informationsverige.se External link, opens in new window. šaj poviše te čitine sar e Švedsko phuv funkčujini.

Ako tu hitno mngeja ki veza te ave sa miliciju, ambulanta jeli vatrogasno služba vičin 112.

Ako mangeja te vačere e milicija za jek slučaj kova nane hitno vičin 114 14.

Ako isi tut pitanje taro zdravstvo šaj te vičine 1177.

Last updated: